| |
BELEF 2010
Zoran Predin
Beogradska tvrđava
17. jul 2010.
|
18. jul 2010.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Drugo festivalsko veče ovogodišnjeg BELEFA obeležio je nastup Zorana Predina, starog znanca beogradske publike.
Još kao frontmen mariborske skupine Lačni Franz, Predin je svojim autentičnim nastupima, suptilnim šalama na sopstveni ali i račun "nedodrljivih" iz onog vremena, osvojio srca beogradske publike.
Lačni Franz se počevši od 1979. godine i debi albuma Ikebana koji je izazvao kontroverze u javnosti zbog pesme "Bog nima telefona", preko druge ploče Adijo pamet sa, opet, nezgodnom numerom " Vaterpolist" (Vaterpolist je domača žival za vsako familjo!), do opšte prihvaćenog trećeg albuma Ne mi dihat za ovratnik (sa naslovnom pesmom kao velikim hitom!) nametnuo kao veoma ozbiljan bend.
Izuzetno zrela svirka, aktuelne teme i harizmatični pevač doveli su do toga da je grupa postigla veliki uspeh na teritoriji bivše SFRJ. Kasnijim albumima grupa je učvrstila svoju popularnost u čemu su pomogle pesme kao što su "Slon med porcelanom", "Sirene tulijo", "Nak ti poljub nariše usnice", "Na svoji strani" ….
Bend je prestao sa radom 1994. godine, no kasnije su se ponovo okupili i u 2000-tim izdali živi album i DVD.
Zoran Predin je radio sa bendom Šukar a kasnije krenuo u solo vode ne odustajući od ovdašnje publike. Poslednji put sam gledao njegov nastup aprila prošle godine sa bendom u kome je nastupao i njegov sin Rok. Tada su svirali mnoge nove i stare pesme u stilu Djanga Reinharta.
Sinoćnji koncert je svirački bio mnogo žešći zahvaljujući kvartetu koji ga je pratio i nemilosrdno je prašio. Repertoar bio je sastavljen od pesama koje su obeležile karijeru Lačnog Franza i nekih numera sa njegovih solističkih albuma. Predin je započeo sa "Rad te imam", nastavio sa "Živimo za šaku ljubavi", da bi onda usledila "Šta bi mi bez nas" ("Kaj bi mi brez nas"). Zatim nas je iznenadio "novom" pesmom “Bol star bol nor” ("Što stariji to ludji"), šaleći se sa svojim godinama. Posle jednog srceparajućeg bluesa prešao je na “onu pesmu gde se pominje životinja što pase" ("Ne mi dihat za ovratnik"), što je publika toplo prihvatila. Zatim je izveo "Zezanje bez šlema", koju je posvetio mamurluku, no nama se čini da je u pitanju kontracepcija(!?!).
Zvanični deo koncerta završio je trilingom "Praslovan", koju su svi prisutni pevali, "Zarjavele trobente" (pesma sarajevskog sastava Kongres u čijoj realizaciji je učestvovao i Predin) i "Čekaj me" (pevao je na srpskom iako je original na slovenačkom - "Čakaj me"). Potom je najavio bend, među kojima su se isticali virtuozni gitarista Igor Berzjaj i stari znanac, basista Nikola Matošić.
Grupa je na bis izvela "Kako si lepa kad me ljubiš" i "Mentol bombon" (sve sa pričom o fatalnoj Mađarici koja je tražila žvaku koja se zvala “Mentol Bombon”). Raspoloženi bend u punoj formi, vispren i duhovit frontmen i zahvalna publika su ove večeri bili dobitna kombinacija. Predin je obećao novo viđenje na jesen. Dotle ćemo preslušavati ploče Lačnog Franza i solo albume Zorana Predina i sećati se lepih dana jugoslovenskog “New Wave-a”.
Fotografije sa koncerta
tekst - Slobodan Vlaketić
fotografije - nebojša mićković
|
|
|
|
